LAKTAŠI – Karavlasi iz Devetine koji su ovde, na granici laktaške i prnjavorske opštine, u šumoviti kraj doselili iz Rumunije pre gotovo jednog veka, po tradiciji su početkom maja ove godine iz inostranstva doputovali u rodni kraj.
Oni su ovde izgradili velike kuće u koje povremeno dolaze, u njih stalno ulažu ali ih malo koriste. Đurđevdan je prilika za masovno okupljanje, susret rodbine i komšija, podsećanje na davnašnja vremena kada su skromno i teško živeli. Izrađivali su vretena, preslice, sita, kašike i druge drvenarije nudeći svoju robu na pijaca ali češće po selima, od kuće do kuće. Mileva Đorđević (80), jedna od najstarijih Karavlahinja kaže da su njeni sunarodnici vredni, predani svome poslu i odlučni da uspeju. Dule Petrović, nekoliko godina mlađi od Mileve smatra da je Karvlahe u teškim vremenima održala pesma, svirka, skromnost…Oni su, veli, davno shvatili da od vretena, preslice i sita nema lagodnog života.
-Kada je Josip Broz Tito otvorio granice, među prvima su u svet krenuli Karavlasi. Mi smo vredni, hoćemo i volimo da radimo, imamo “zlatne” ruke i zato nije čudno što smo svi dobro zaradili u Austriji, Nemačkoj, Italiji i drugde po svetu – ispričao nam je Dule Petrović, harmonikaš i violinista treće generacije muzičara u svojoj porodici.
Svirka, pesma, šala, sklonost okupljanjima i aktivnom društvenom životu su svojstvena za Karavlahe, uverava domaćin Radoslav Đorđević koji se ne odvaja od harmonike.
-Bez harmonike nema života, ona je lek za moju dušu. Moja supruga Petra i ja, u društvu ili kada smo sami, pevamo a sva Devetina odjekuje – opisuje Radoslav svoje te sklonosti Karavlaha, naroda rumunskog porekla i pravoslavne veroispovesti kojeg još zovu i Crnim Vlasima. Radoslav Đorđević i njegova supruga Petra u čijoj kući se okupila brojna rodbina na proslavi majskih i đurđevdanskih praznika, priča da oni iznad svega vole svoje selo.
-Sve što smo zaradili u Austriji, ovde smo uložili, Moja braća i sestre izgradili su 13 kuća, sve jedna do druge, lepših i većih nego mnoge u
inostranstvu – pohvalio se Radoslav. Njegova supruga Petra kao i ostali Karavlasi iz Devetine, Ostoja i Gordana Mitrović, Dule i Pavle Petrović, Dragica Ivančević, Stana, Mihajlo, Danko Đorđević žale se na loše puteve i manjak pitke vode.
-Sve imamo samo puta i vodovoda nemamo. U Devetinu smo, svi zajedno uložili milione eura, stalno gradimo ali vlasti u Laktašima, našoj opštini i RS, to ne primećuju. Naše selo je raj na zemlji ali je daleko od glavnih puteva, od modernih komunikacija, od očiju i ušiju onih koji odlučuju gde i šta će da se radi i gradi – žali se Petra Đorđević koja je sa suprugom Radoslavom došla u rodni kraj da oseti majsku lepotu i čari zdrave prirodne sredine, porazgovara sa rodbinom i komšijama, proveseli se pa opet u svet, u tuđinu.
– Karavlasi iznad svega vole pesmu, svako svira poneki instrument, najčešće violinu i harmoniku. Mnogi elementi naše kulture, našeg jeziam su izgubljeni ili zaboravljeni ali su muzika, vedar duh, sklonost ka zabavi i veselju naše glavno obeležje, naša karakteristika. Kada nam je najteže, mi pevamo i igramo – pričaju sagovornici “EuroBlica” u Devetini gde ima nekoliko dece ali i oni svoju perspektivu vide u inostanstvu. Među najmlađima je Pukić Mitrović, učenik trećeg razreda u Nemačkoj, gde žive njegovi roditelji Ostoja i Gordana. On kaže da voli Devetinu jer mu otac i majka o tome stalno pričaju i svake godine nekoliko puta dolaze u ovo mesto, najveće naselje Karvlaha u BiH.
Statistika
Opštinski statističari iz Laktaša zapisali su da u Devetini postoje 72 karavlaške kuće u kojima stalno živi 21 porodica a ostali iz inostranstva dolaze povremeno. Najbrojnije su porodice Stanković, Jovanović, Đorđević, Marinković, Petrović, Mitrović, Nikolić, Vasiljević, Stojanović, Marinković i Lukić.
