GLAMOČ – Selo Pribelja ispod planine Vitorog deli sudbinu ostalih srpskih sela u glamočkoj opštini koja se ubrzano gase, malobrojni povratnici umiru a imanja urušavaju.
Na susretu bivših stanovnika Pribelje početkom augusta, koji se ovde okupljaju jednom godišnje, potekla je bujica emicija. Uz igru, pesmu, prisećanje na davnašnja vremena kada je u ovom selu bilo nekoliko stotina stanovnika, Pribeljci su oživeli mnoge uspomene. U Pribelji je, priča Đuro Subašić koji živi u Gradiški, nekada bilo 120 kuća punih dece. Sada je ovde deset stanovnika u tri kuće. Sve ostale su prazne, zarušene, zarasle u korov i šiblje. Istu sudbinu deli stara škola u sredini sela.
– Odavde se nekada čula velika graja, učionice su bile krcate kao košnice. Tu sam naučio prva slova i životne lekcije koje mi i sada pomažu da volim svoje selo, krajolik svojih predaka, groblje kao najbolju porodičnu čitanku – ispričali su bivši školarci Đuro, Mitar, Rajko, Mira, Mirko, Radovan. Svi su istog prezimena, Subašić. Oni su porodična gnezda svili u Novom Sadu, Banjaluci, Beogradu, u Nemačkoj, Austriji, svuda po svetu.
-Naše selo živo samo jedan dan u godini, početkom augusta, na Ilindan. To je krsna slava mnogih porodica, veli Jovo Subašić, jedan od malobrojnih stanovnika Pribelje koji se ovde vratio sa suprugom Draganom. Živi od stočarstva i veruje da mu nigde nije bolje.
-Imam dva sina, Mitra i Dušana, oni su ovde rođeni posle rata. Ne znam gde će ih sudbina odvesti, voleo bih da ovde ostanu ali je u to teško poverovati – smatra Jovo Subašić. Njegovo selo počiva na još dve porodice, Dušana Subašića i njegova dva sina, Milana i Dragana te Draganu i Luki Kopanji. Sa ovih nekoliko imena završava kompletan spisak žitelja Pribelje. U hladovini starih i vitkih jelika, dočekavši mesečinu uz pesmu i veselje, uz gluvo glamočko kolo koje je izvelo Kulturno-umetničko društvo iz Glamoča, Pribeljci su najviše nazdravljali za malog Mitra Subašića koji je nedavno proslavio prvi rođendan.
– Mitrovim rođenjem povećan je broj stanovnika za deset odsto, – izračunali su Pribeljci hvaleći snajku Draganu koja je, zbog ljubavi prema suprugu Jovi Subašiću, napustila Prijedor i došla u glamočko selo opasano planinskim vencima, bez puta, struje, signala mobilne telefonije, osvetljenim samo Suncem i Mesecom. Dolazak sveštenika Ilije Lete iz Beograda koji je nekada službovao u ovom kraju, mnoge je obradovao. On je poreklom iz Šipova ali je Glamoč i okolinu davno zavoleo i prihvatio kao drugi zavičaj.
-Pamtim ove ljude kao vredne, odane svome selu i srpskoj tradici, velike vernike koji ne zaboravljaju pretke i mesto odakle su krenuli u svet, izučili škole i postali važni u svojim zajednicama – kazao je sveštenik Leto. On je primetio da su se u Pribelji mnogi dimnjaci davno ugasili, nestaju poslednje porodice, putevi urastaju u šikare a njive odavno niko ne ore.
-Proširuju se samo groblja, svedoci burnog života u selu ali ni sahrana više nema jer daljina čini svoje. Naši ljudi, osim u retkim sluačajevima, večna boravišta pronalaze daleko od rodnog kraja – veli sveštenik koji je, osim poslednjeg ispraćaja, nekada krstio mnogo dece u Pribelji. Sada su to, za njega, kao i ostale na ilindanskom okupljanju, samo sećanje i na vreme koje se teško može vratiti. Pribelja živi jedino u lepim uspomenama i zborovanjima, jednom u godini, na Ilindan.
Sa 233 spali na deset stanovnika
Pribelja je naseljeno mjesto u BiH u opštini Glamoč koja pripada entitetu Federacija BiH. Na popisu stanovništva 1991. u njemu su živela 233 stanovnika koji su se raselili u tačno stotinu naselja bivše SFRJ. Od infrastrukture u njihovom zavičaju jedino obeležena je jedino pešačka staza glamočkih planinara koji ovuda prolaze natovareni ruksacima i drugom opremom da bi se lakše domogli planinskih vrhova.
Milan Pilipović
0