GRADIŠKA – Više od pola veka penzioner Franjo Najdek svirao je na mnogim seoskim svetkovinama, svadbama, ispraćajima u vojsku, krsnim slavama i drugim zabavama u Potkozarju.
Njegova mala harmonika koju je davno dobio na poklon i sada uveseljava sve generacije u Bereku, Cerovljanima, Jazovcu i drugim selima gradiškog i novotopolskog kraja. Franjo je zaradio penziju na železnicama u Austriji ali rodni kraj, zajedno sa suprugom Verom, poreklom iz Bereka, nije zaboravio. Iz Salzburga gde najviše boravi, Franji nije teško doći na svirku u zavičaj. Ovde je proveo novogodišnje i božićne praznike oživljavajući uspomene na davnjašnje vreme.
-Naše selo je puno vrednih, dobrih, veselih i tolerantnih ljudi. Ovde postoji muzička tradicija. Najčuvenija je porodica Ljubojević gde se svirka i pesma pronose generacijama. Najpoznatiji muzičari među njima su Mirko, Stojan i Milenko sa kojima sam godinama nastupao na seoskim zabavama, igrankama, prelima, zborovima – priča Franjo koji je tokom decembarskih i januarskih praznika, pored punih stolova hrane te kuvane rakije i vina, uveseljavo družinu u staroj školi u Bereku. Mnogi su ovde davnih godina cure prosili, ženili se i udavali uz Franjinu harmoniku.
-Kada sam se ja ženio pre gotovo pola veka, na svadbi je svirao Franjo sa svojom grupom. Mogu se pohvaliti da mi je doneo porodičnu sreću kao i mnogim drugim mojim komšijama. Koliko mi je poznato, niko kome je Franjo svirao na svadbi, nije se razveo – uverava Jovo Dragojević iz Bereka. Glavni junak ove zanimljive seoske priče pripoveda da je i malu harmoniku dobio na poklon.
-Pročulo se da ova moja harmonika mnogima donosi sreću. Dobio sam je na poklon u Bakincima na igranci, od gospođe Kristine kojoj sam prezime zaboravio ali nisam njen gest. Ona je time htela pokazati koliko joj znači moj optimistični duh i pozitivna energija koju unosim u svaku pesmu. Imam i veliku, skupocenu harmoniku ali ova ima dušu rodnog kraja – veli Franjo, srećan kada ga komšije pozovu na zabavu, zborovanje ili porodično veselje.
-Veliki je i bogat moj repertoar. Nema pesme koju ne umem zapevati i zasvirati. Izuzetak su nacionalističke pesme koje sam precrtao, to ne sviram. Želim da se svako ko me sluša oseća ugodno, da pesmom i muzikom širim ljubav a ne mržnju. Nama je uvek potrebna ljubav, razumevanje a ne svađa i svakojaki problemi – objašnjava Franjo Najdek, najstariji muzičar u Potkozarju koji svojom malom harmonikom šalje velike, jasne i lepe poruke, decenijama uveseljava sebe, svoju porodicu, komšije i ostale stanovnike potkozarskih sela. Kada se ovaj muzičar, upadljiv visinom od približno dva metra, pojavi na zabavi, uvek poneko ima šaljiv zaključak.
-Kažu, ni većeg čoveka niti manje harmonike. To je istina ali treba znati i staru narodnu poslovicu da boj ne bije veliko oružje nego srce u junaka – prepričava Franjo svoja iskustva sa mnogih seoskih priredbi. Za svaki nastup on se temeljito priprema, kao da nastupa na velikoj i bleštavoj sceni, među hiljadama ljudi a ne u seoskim školama, domovima, kućama, ispred prodavnica, na raskršćima, u zaprežnim kolima, pored pečenice. Najvažniji je, veli, izbor pesama primerenih za svaku priliku. Njegove sveske pune pesama odavno su požutele, neke listove je dopunio novim pesmama ispisavši stotine stranica. Svaka pesma koja ima priču, koju je napisao život, veli naš sagovornik, uvek budi emociju i zato pažljivo bira šta i gde će zapevati.
Bratstvo i jedinstvo
Franjo Najdek svira na verskim praznicima svih konfesija, među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima. Za sebe kaže da je privržen tekovinama bratstva i jedinstva te da ima veliki broj istomišljenika.
-Retko prođu zabave a da neko ne zatraži stare pesme koje smo slušali i voleli u Jugoslaviji. Tada mi srce zatreperi a glas dobije specifičnu lepotu i svežinu – opisuje Franjo svoju muzičku misiju.