GRADIŠKA – Kod bake Nade Jerić (78) u Gornjim Podgradcima ima svih vrsta rakije koja u buradima i drugim posudama nije presušila šezdeset godina.
Ona je najpoznatiji majstor za rakiju od svakojakih vrsta voća koje rađa u ovom pitomom potkozarskom kraju. Dok njen sin Miroslav, smaha Zora i ostali ukućani rade na vlastitoj pilani, baka Nada teoretiše o rakiji. Po ovom napitku ona je poznata u svome mestu.
-Imam rakiju od šljive, jabuke, breskve, šantelije, duda, dunje, kruške… koja god vam padne na pamet, kod mene takve rakije ima. Neću da se hvalim ali nema toga muškarca u Podgradcima koji ume bolje od mene ispeći rakiju – samoverena je Nada kojoj su suprug Ostoja (85) i sin Miroslav davno prepustili upravu na rakijskim kaznjem, šljivama i voćnjacima.
-Uvek ja pečem rakiju, često to traje danima i noćima ali nikome ne dam pardona. Vadim rakiju po osećaju na jeziku, tako je gradiram a posle bacam na vatru. Dok gori belim plamenom, dobra je. Posle pravim prepeku pa regulišem stepene – priča ova krepka, duhovita i vredna žena koju ruke, noge i um nisu izdali. Uskoro će, veli, proslaviti i 60 godina braka. Tada će pripremiti feštu za pamćenje.
-Nije bilo lako toliko godina podizati decu, graditi kuću i imanje. Svi me slušaju a ima nas puna kuća. Imamo i puno radnika, stalno ovde neko dolazi i prolazi ali obraz i čast su u mojim rukama. Istina je da su svi moji za pohvalu, da rade mnogo i da se slažu – objašnjava naša sagovornica teoriju porodičnog sklada i razumevanja nekoliko generacija. Ona rano ustaje, već pre šest i namiruje stoku, hrani svinje i živinu te pomaže u pripremi hrane a ima i mnogo drugih obaveza.
-Najvažnije je da su mi svi programi u glavi na svome mestu, da se ništa nije pobrkalo. Meni kažu, polako Nado sa tom rakijom, nemoj piti, ali to meni ne škodi. Znam koliko mi treba, koliko noge mogu podneti pa ne preterujem. Ima ovde u Podgradcima mnogo pijanaca koji bi popili ove potoke, kada bi njima tekla rakija ali ja nisam takva – iznosi baka Nada svoje životne principe. Na sto pod lozom grožđa, gde provodi mnogo vremena, iznela je nekoliko vrsta rakije da bi praktično dokazala svoje teortetske tvrdnje. Veli da će, posle njene smrti rakije imati još bar deset godina pa će se po tome nje i sećati. Nadim sin Miroslav koji u pilani zapošljava 40 radnika priča da je posao preuzeo od roditelja koji su uzorni i vredni.
-Mama je naša savest i razonoda. Svi nju poštujemo i slušamo, jedino otac Ostoja malo vrda, on ide u grad i na zabave sa omladinom, gde ostaje do kasno noću. Zbog toga ga mama Nada oštro kritikuje ali se svaki put nekako izvuče i opravda – priča Miroslav Jerić, direktor i valsnik porodičnog preduzeća za preradu drveta.
Žiri
Na pitanje, ko je bakinu rakiju proglasio najboljom ona nudi duhovit odgovor. – Proglasili je pijanci jer oni najbolje znaju oceniti kvalitet rakije. Kod mene stalno dolaze da ih počastim i po tome znam koliko moja rakija vredi – kaže Nada Jerić.