GRADIŠKA – Penzioner Đuro Švraka iz Jelića kod Gradiške sliku sveta, regiona i svoga kraja u različitim društvenim oblastima stvara redovno čitajući “EuroBlic”.
U selo Jeliće udaljeno petnaestak kilometara od Gradiške, gde živi sa suprugom Desom, Đuri svakodnevno donose omiljeni časopis. U ulozi poštara su njegov sin, snaha, kćerka, zet, unučad i ostali potomci te komšije koje drugim povodima odlaze u grad. Ponekad se i ovaj penzioner samostalno zaputi u Gradišku, zbog uplate računa za porez, struju i koješta ili na susret sa bivšim radnim kolegama u GP “Jedinstvo”, gde je više decenija upravljao asfalterskim valjkom.
-“EuroBlic” je moja svakodnevna milošta. Sve pročitam, od prve do poslednje stranice zajedno sa receptima, knjigama, zabavnim temama. Posle deo toga prepričam supruzi Desi koja baš i nije sklona čitanju ali jeste slušanju pa mu to dođe na isto – pripoveda Đuro Švraka koji posle jutarnjeg rituala raspakivanja i čitanja novina namiruje stoku, ovce i kokoške, melje kukuruz, sortira u podrumu rakijsku burad, vreće povrća, gajbe starih sorti voća, čisti i uređuje dvorište. Na vreme je, veli, uzorao za baštu i sada spokojno čeka prvi sneg, novogodišnje i božićne parznike. Okupljenu rodbinu, uz kafu, rakiju i domaće kolače, na indirektan način uvodi među sadržaje “EuroBlica” koje pažljivo čita i detaljno analizira.
-Dan bez ovih novina mi je prazan. Posebno zadovoljstvo čini mi raspakivanje najlonske folije i prelistvanje stranica od poslednje do prve. Na svako otvaranje, kao da me zapljuskuje novi i do tada nepoznati svet ljudi i događaja, stalno iščekivanje i uzbuđenje – teoretiše Đuro svoje viđenje “EuroBlica” obraćajući se prvom i najbližem slušaocu, zetu Miodragu Manojloviću iz Gradiške. Kaže da ga najviše interesuju priče o ljudima, krajevima, nepoznatim zemljama, gradovima i selima.
-Možda nekoga interesuje i moja strara kuća u tradicionalnom stilu koju je pre 120 godina gradio deda Toma ili bunar dubok 30 metara, iskopan u vreme Kraljevine Jugoslavije koji nikada nije presušio. U uvali pored kuće je i kruška karamut stara dva veka i mnogo drugih tema kojima se može pohvaliti ovo malo selo ispod planine Prosare – indirektno nas, ka svojim opsesijama usmerava ovaj vredni domaćin.
Asfalterske dileme
Đuro je opsednut i detinjstvom za vreme Drugog svetskog rata, boravku u logorima NDH-a, izbeglištvu i kozarskim zbegovima, braku od 54 leta poslu u GP “Jedinstvo”. -Putevi koje sam sa kolegama, Zoranom Vasićem i Branom Savićem asfaltirao pre trideset godina su neoštećeni a ovi sadašnji izbušeni rupama kao sirotinjske gaće. Posle prve kiše, asflt je u potoku a put u lokvama. E to bih voleo da napišete u novinama – sugestivno predlaže Đuro Švraka pokazujući upravo pristigli primerak “EuroBlica” kojeg mu je iz grada donela kćerka Cvijeta.
Milan Pilipović
0