Glas da su Ljeposava i Blagoja Lukić iz Skugrića kod Modriče ove godine imali prvu berbu banana na svojoj plantaži, pročuo se na sve strane.
Mnogi znatiželjnici su, ljubazno nam objašnjavaju ovo dvoje vrednih zaljubljenika u južno voće, pohrlili da se u to uvere. Zato ni sada nema dana bez posete, dolaze čak i stranci zbog kojih Ljeposavina i Blagojina kćekra Blaženka ima ulogu prevodioca.
-Stalno mi zvoni telefon na poslu u Rafineriji u Modriči, više me narod zove nego direktora. Svi se raspituju za sadnice ili hoće da vide moju planatažu pa bi i oni radili isto. E, odmah ih upozorim da to nije lako ni jednostavno, da traži veliki trud i muku – priča Blagoja koji je i zbog nas morao potegnuti za izlaznicom iz preduzeća.
U priče o poduhvatu porodice Lukić malo ko je poverovao, pogotovo da ovde, na obroncima planine Trebave u Republici Srpskoj gde bujaju samo trnje, paprat i šipražje, rađaju banane. Istina, poslednju ovogodišnju berbu Ljeposava i Blagoja imali su pre naše posete a sočne plodove su uglavnom podelili komšijama i ostalima koji su prevalili dugačak put, kao i reporter “EuroBlica”, da bi videli njihovu plantažu o kojoj se uveliko priča u regionu pa čak i susednijm državama.
Na prvi rod, kažu, trebalo je čekati pet godina a za to vreme dobro proučiti literaturu jer bi u protivnom ovo voće promrzlo ili se osušilo. Zato Lukići tokom cele godine imaju posla na svojoj plantaži banana, pentraju se po visokim stablima i drvenoj konstrukciji a prolaznici ih posmatraju sa velikim čuđenjem. Neki smatraju da je ovo najviši plastenik u Posavini, veli Blagoja, pokazujući pripremljene bandere koje će mu poslužiti da krovnu konstrukciju još više podigne, čak na osam metara. On i Ljeposava ali i kćerke Blaženka i Ružica, najviše obaveza imaju u jesen i zimi ložeći vatru, kako se temperatura niti jednog momenta nebi spustila ispod nule. Ljeposava koja radi u modričkoj tvornici obuće priča da se većinom ona penje na stabla, dohvatajući plodove banana dok se Blagoja više drži pri zemlji.
-Ma moja supruga je lagana kao veverica, popela bi se i na Mesec a kamo li na banana – dobacuje ovaj domaćin, otkrivajući nam u poverenju svoju “poslovnu formulu” po kojoj je hitra i lagana žena koja se ne plaši visine, zapravo najvažniji uslov za ovaj posao. Ljeposava samo odmahuje rukom suprugu dodajući da proba tek prispele plodove ostalih vrsta južnog voća. Ispod stabala banana su rodne grane limuna, mandarine, ananasa, avokada, nara, kivija te loze meksičkog krastavca i peruanske jagode.
-Moj cilj je da dokažem da i u našim klimatskim uslovima koji se stalno menjaju, sa sve višim temperaturama, može da se uzgaja banana kao jedno od najukusnijih voćnih vrsta. Do skora nismo verovali da ovde mogu rasti i rađati smokve a sada ih ima ispred gotovo svake kuće – zaključuje Blagoja Lukić svoju teoriju o južnom voću koju uspešno primenjuje u praksi.
Ubrao 50 kilograma banana
Lukići su ove godine ubrali 50 kilograma banana, mada su očekivali duplo više. Tvrde da je rod podbacio zbog velikih temperaturnih oscilacija ali su plodovi bili izrazito slatki.
Stajnjak i suvo lišće
Prihrana banana, objašnjavaju nam u ovi sagovornici, najviše je bazirana na stajnjaku, suvom lišću i kori sopstvenih plodova. Nikakva hemija se ne preporučuje, kažu naši sagovornici u Skugriću.