GRADIŠKA – Zasadom na sedam dunuma Ilija Kovačević je najveći proizvođač jagoda u Turjaku pod Kozarom. Ove sezone očekuje rod od desetak tona, što je za njega veoma stimulativno.
Karakteristično je da se Kovačević prvi u turjačkom kraju opredelio za intenzivnu proizvodnju jagoda. To je značajna novost u poljoprivredi ovog kraja poznatog po velikoj proizvodnji jabuke, kruške, šljive i drugih, tradicionalnih voćnih vrsta.
-Živeo sam nekoliko godina u okolini Laktaša, među meštanima koji decenijama uspešno proizvode jagode. Za mene to je bila nepoznata grana poljoprivrede ali sam bio veoma znatiželjan i uporan da od njih naučim kako se proizvode jagode – opisao nam je Ilija Kovačević svoja prva iskustva u ovoj delatnosti. On kaže da je uporedo koristio i literaturu te mnogo čitao o jagodarstvu.
-Znanje je najveći kapital. To sam shvatio već na početku jer bez stalnog praćenja stručnih dostignuća, ne može se mnogo postići. Proizvodnja ovog slatkog voća me opčinila i to radim sa velikom ljubavlju, upornošću i strpljenjem – veli Kovačević koji se, posle povratka na zapuštenu očevinu u Turjaku posvetio proizvodnji jagode. U potpunosti je ovladao tehnologijom a više puta je nagrađivan na skupovima najuspešnijih jagodara u Slatini i drugim mestima u regionu. On smatra da je Potkozarje veoma pogodno za ovu proizvodnju zato što je prioroda veoma darežljiva i mnogo zdravija nego u ravničarskim krajevima.
-Moji jagodnajci su visoko na obroncima Kozare, gotovo u divljini gde nema mnogo štetnika. Zasade tretiram protiv plemenjače i lisne uši pre faze cvetanja a posle toga uopšte ne upotrebljavam hemiju. Zato su jagode ovde veoma zdrave, mirišu i slatke su. Parcele prekrivam slamom koja zadržava vlagu i štiti sadnice koje ne dotiču prljavo tlo – opisuje Kovačević iskustva u proizvodnji jagoda. Sočne plodove bere već petnaestak dana a plasman za njega ne predstavlja problem.
-Kupci svakodnevno dolaze na kućni prag, među njima su komšije iz Turjaka ali i stanovnici okolinih sela. Svakodnevnog angažujem po nekoliko radnika i sve što uberemo tokom dana, naveče prodam. Dolaze i kupci iz Gradiške jer su cene niže nego na pijaci ili u trgovinama, dve marke po kilogramu a sitniji plodovi su marku i po – kazao nam je Ilija Kovačević koji živi sam, nema porodicu ali ga to ne sputava da bez bilo čije pomoći radi i proizvodi dovoljno za svoje potrebe. On postao uzor u svome kraju. Zadovoljan je zaradom od jagoda, mada proizvodi i luk, krompir, kratavac, svakojako povrće, voće, uzgaja stoku. Ilija svojim primerom pokazuje da se u selu, vrednim rukama i dobrim planiranjem može mnogo proizvesti a od svoga rada lepo živeti. Ovaj vredni meštanin Turjaka je svoje njive koje godinama nisu obreađivane, do pre nekoliko godina zarasle u korov, pretvorio u ogledne parcele na svoj te ponos celog sela.
Stimulativna delatnost
Proizvodnja jagode poljoprivrednicima donosi prvi novac u sezoni. Zarada je dobra, a ulaganja nisu velika i vraćaju se već sa punim rodom, za godinu dana, smatraju stručnjaci. -Za jagodu su najpovoljniji položaji koji nisu izloženi vetru i akumulaciji hladnog vazduha. Za rane sorte najbolji su južni predeli, gde se ne javljaju kasni proeltni mrazevi jer je tu ranije sazrevanje za desetak dana nego na severne predele – kažu stručnjaci za jagodu.
Oni napominju da severne i istočne položaje treba koristiti za srednje rastuće a severne i ravničarske površine za aksne sorte jer tada nema opasnosti od mrazeva. Jagoda se lako prodaje a velike su i mogućnosti za izvoz na rusko tržište. Stručnjaci kažu da bi u jagodarstvu bilo više poljoprivrednika kada bi bilo više sistema za navodnjavanje i domaćeg sadnog materijala.
