U Lonjskom polju, širokom pojasu koji obuhvata 500 kvadratnih kilometara od Siska do Nove Gradiške većinom su nastanjeni Srbi povratnici i Hrvati došljaci iz BiH. Zajedničko za njih je ljubav prema rekama i vodi, pticama i ribama a njihov Park prirode privlači i turiste iz RS.
Reke Sava, Una, Kupa, Lonja i Strug su uvek nepredvidive, kažu vredni lonjski paori, pa se na borbu sa poplavom uvek mora računati ne zaboravljajući da voda ovde stvara i posebnu blagodet po kojoj sun a daleko poznati. Nizvodno od Siska, vodostaj Save može porasti i za deset metara, kada počne da se topi debeli snežni pokrivač koji je zavejao široko prostranstvo.
Zato se voda u barama i kanalima, priča Zlatko Sučić iz sela Čigoč blizu Jasenovca, zadržava od 30 do 100 dana godišnje.
– Park prirode i ornitološki rezervat Lonjsko polje je najveće zaštićeno močvarno područje u celom dunavskom porečju. Zato je na popisu vlažnih područja od međunarodnog značenja utemeljenog Ramsarskom konvencijom – ispričao nam je Sučić.
Lonjsko polje sadrži različita staništa, velike šume hrasta lužnjaka i bujne livade, močvare, mrtvaje, rečne rukavce i poljoprivredno zemljište.
Jedinstvena vrednost Parka su dva ornitološka rezervata, Krapje Dol i Rakita – objašnjava Jakša Ravlić koji u ovom ambijentu gradi privlačnu turističku ponudu.
– Reke, mrtvaje i poplavna područja bogata su staništa za svet riba i vodozemaca a na to se oslanja svet ptica močvarica. U Parku je zabeleženo čak 239 vrsta ptica, od čega se 120 ovde gnezdi. Tu su i dve sa popisa svetski ugroženih vrsta, orao štekavac i prepeličar. U Lonjskom polju gnezdi i tridesetak vrsta koje su ugrožene u evropskim razmerima, žličarka, crna roda, mala i velika bela čaplja, čaplja danguba, gak kvakavac i orao kliktaš – priča Ravlić koji je svoje domaćinstvo podredio turizmu. U selu Čigoč, gde su nas ugostili Marko, Ruža i njihov sin Mladen Barić, doseljenici iz Zenice, objašnjavaju da je ovo naselje prepoznatljivo po rodama.
– Čigoč je evropsko selo roda. Od 580 parova u celom Lonjskom polju, kod nas se gnezdi više od 50 pa nas zato pohode mnogi iz Evrope i sveta – navode Barići koji zimi čuvaju rodina gnezda od snega i oluje.
Osim roda kojih ima u celom posavskom delu Hrvatske i Republike Srpske, s obe strane Save, u Lonjskom polju obitavaju i ptice grabljivice, škanjac mišar, orao zmijar, kobac, jastreb, soko lastavičar, sova jastrebača, mala ušara, šumska sova… Nikola Lončarević iz Okučana zajedno sa meštanima Gređana koji žive blizu kanala strug kažu da je specifična arhitektura takođe jedna od vrednosti Parka.
– Posavske drvne kuće građene u hrastovini često su vrlo bogato i maštovito oblikovane. Najpoznatija sela sa graditeljskom baštinom su Čigoč i Krapje ali je mnogo tih vrednosti devastirano u ratu i nepovratno izgubljeno – uverava Lončarević.
Hrast lužnjak dao je sirovinu za gradnju kuća koje je sada prekrio sneg, zajedno sa mnoštvom gnezda ali nije skrio njihovu graditeljsku lepotu. Čovek je toj sirovini dodao umetnost gradeći skladan odnos sa prirodom.
Pobegle ptice iz Lijevča
Ljubitelji prirode i životinja žale što su mnogi rezervati u Lijevče polju. Posebno Bardača nepovratno izgubljeni.
– Naše ptice su otišle preko Save nastanivšti se u Lonjskom polju jer ovde je sve uništeno i rasterano zbog ličnog interesa – kaže Brane Milojčić koji celu zimu na Savi kod Gradiške hrani i čuva ptice.
Milan Pilipović
0