GRADIŠKA –Dejan Vučetić, 32-godišnji autolimar iz Brestovčine kod Gradiške uknjižio je deceniju i po radnog isksutva u ovom poslu i ostvario mnoge planove, zacrtane tokom školovanja.
Po završetku automehaničarskog zanata u Gradiški Vučetić je uporedo sa punoletstvom zakoračio u poslovni svet, registrovao radionicu i započeo privatni biznis. On je još tokom školovanja planirao da odmah po sticanju diploma postane svoj šef i kovač vlastite sreće. Nije se pokajao, priča, jer je od detinjstva navikao da radi, prvo na građevini a onda je zavoleo automobile.
-Po završetku osnovne škole, na raspustu ili kada god sam imao slobodnog vremena, tražio sam mogućnost za zaradu. Nisam birao poslove nego prihvatao ono što moji vršnjaci ni po koju cenu nisu hteli raditi – priseća se Vučetić svojih davnašnjih iskustva, razmišljanja i planova. Probleme koje je tada primetio, sada uveliko oseća.
-Ne mogu pronaći majstore, mlade radnike koji bi hteli u mojoj radionici sticati zanje i napredovati kao što sam to ja činio. Imam sada dva radnika, što je nedovoljno. Prema njima, Opštini i državi sve obaveze redovno izmirujem. Oglas kojim tražim autolimare ili automehaničare, bar još dvojicu, mesecima je otvoren ali ne vredi – požalio nam se ovaj mladi i uzorni majstor koji u gradu na Savi i okolini ima veliko poverenje. Zato je proširio svoje radionice, nabavio opremu i zacrtao ambiciozne planove, pre svega želi da proširi delatnosti.
-Uložio sam 200.000 KM da bih od podrumske radionice napravio krupan iskorak, osavremenio radionicu, udovoljio sve komplikovanijim zahtevima mušterija. Deo novca zaradio sam veliki radom i trudom a deo obezbedio kreditom. Glavninu tih obaveza uredno sam vratio i sada pokušavam podići još jedan kredit za nekretnine, kako bih imao uslove za dugoročno napredovanje, za proširenje svoga autolimarskog parka – objašnjava svoje ambiciozne planove ovaj mladić koji radno odelo retko presvlači. Odlučan je, veli, da uspe u poslu kojem je u potpunosti posvećen ali to teško ide jer su neophodna velika odricanja. Razočaran je što država ne prepoznaje ovakve primere, ne razume njegove potrebe i planove.
Dejan smatra da su izjave visokih funkcionera različitog nivoa vlasti u RS i BiH uglavnom formalnog karaktera a suštinski daleko od stvarnosti.
-Razočaran sam. Niko nikada nije došao da me poseti ili pozove na razgovor, da pita kako mi je, šta je potrebno da bih bio stimulisan za napredovanje. Postoji su mnogo razloga, predloga, ideja koje neko treba čuti pa i pomoći. Ovako, svakodnevno se kolebam da li nastaviti dalje ili sve zatvoriti, zabraviti i otići bilo gde odavde – iznosi nam Dejan Vučetić dileme koje ga, u poslednje vreme, sve češće opsedaju.
Ratko Macura obnavlja stare automobile
Dvadesetogodišnji automehaničar Ratko Macura iz Laminaca opredelio se za restauraciju starih automobile. On ove poslove obavlja u improvizovanoj radionici odlučan da usvoji znanje i veštinu od koje može prisotojno zarađivati i živeti od svoga rada.
– Najviše radim “fiće”, “opele”, “peglice”, “fordove” i druga vozila kojima je vek trajanja, bar na papiru, davno istekao. Ovde ih vraćam u život na radost njihovih vlasnika, većinom penzionera koji su za svoje ljubimce na četiri točka emotivno vezani – ispričao nam je Macura.
On kaže da, posle rekonstrukcije automobila, oni više služe za gledanje i paradiranje, za povratak prvoj ljubavi nego za vožnju.
Milan Pilipović