GRADIŠKA – Stipo Vonić (92), bivši trgovac i inicijator mnogih akcija u rodnoj Dolini a potom Gradiški, gde živi posledenjih pola veka, svoju svakodnevicu oplemenio je cvećem.

Ovaj vitalni penzioner svakog jutra rano ustaje i zaleva cvetnjak na obližnjoj savskoj obali, pored svoje kuće. Isto čini i kasno naveče, kako velike vrućine nebi naškodile cveću. Zasadili su ga gradski komunalci a deda Stipo, kako ga oslovljavaju komšije, preuzeo je brigu o cvetn im betonskim saksijama na najlepšem gradiškom šetalištu.

-Ovo cveće mi je stalno u pameti. Čim se probudim, razmišljam o bujnim i raznobojnim cvetovima. Pre šest sati, na jutranjoj svežini, natočim po nekoliko kanti vode i zalevam cvetnjak. Iščupam i po neku travku, ne dopuštam da to bude neuredno a pazim da, ne daj Bože, neko ne ukrade ili ošteti cveće – priča Stipo iznoseći svoju opsednutost biljkama, životnom sredinom i svojoj odlučnosti da u desetoj deceniji doprinese izgledu životne sredine.

-Dok zalevam cveće, uvek narod nailazi, zastaje, razgovaraju sa mnom… I njima je drago kada vide kako je cveće lepo, kako napreduje.

Neki mi i čestitaju, kažu, videli smo da je cveće pored tvoje kuće uvek zaliveno pa smo verovali da to radi neka mlada gospođa, zaljubljenica u ruže i vrtove a sada smo iznenađeni kada vidimo dedu od stotinu leta da to radi i održava – prepričava Stipo Vonić svoju svakodnevicu, prenosi razgovore sa komšijama i prolaznicima, tumači njihove reakcije. Hvali i omladinu koja, veli, uvek sa njim ljubazno razgovara, pita da li treba pomoći, doneti vodu ili uraditi nešto drugo da bi cveće bilo što lepše.

-Komunalci su uradili prvi korak, oni su celom dužinom keja zasadili cveće. Svako od meštana, čije kuće su pored Save trebalo bi da pomogne, da ne dozvoli da se cveće osuši ili zakržlja zbog manjka vode. Kod mene svakodnevno dolaze zet Momir i kćerka Ljilja Đurić, pomažu mi u svemu, nude se da oni i zalevaju cveće umesto mene jer su shvatili da ja to volim. Još sam zdrav, lekaru ne idem osim što ponekad svrati Ruža Jarić pa malo porazgovaramo o zdravlju i životu. U glavi su mi još svi klikeri na broju i zato nikome ne dozvoljavam da umesto mene zaleva i održava cvetnjak – odlučan je deda Stipo. Najsrećniji je, veli, kada posao završi, sedne pored cveća i posmatra kako se iznad Save budi letnje jutro, ptice cvrkuću, lipa miriše a narod žuri na posao.

-Današnja omladina mi se dopada zato što je kulturna, ima strpljenja da porazgovara sa starijima. Niko naveče na savskoj obali, pored moje kuće ne galami, ne stvara buku, devojke i mladići sede i pristojno razgovaraju. Niko cveće ne dira, ne kvari… Kada vidim da se slikaju pored ovog cveća, to je za mene najveće priznanje, osećam se važnim, korisnim u ovim starim danima – opisuje Stipo svoje emocije podstaknute uređenim savskim kejom i nepreglednim cvetnjacima.

Trgovina kod Stipe

Stipo Vonić je poznat u Gradiški po dugogodišnjem trgovačkom stažu i ljubaznom odnosu prema kupcima. Dve decenije bio je poslovođa samoposluge na Senjaku, porede starog hrasta. Penzionisan je pre tri decenije, prodavnica u kojoj je radio promenila je mnogo vlasnika ali stanovnici Gradiške i sada kažu da je to trgovina kod Stipe.


Trgovac od dvanaeste

Stipo je trgovinom u porodičnoj kući počeo da se bavi u dvanaestoj godini, pre Drugog svetskog rata. Rođen je 13. februara 1927. godine a penzionisan istog datuma 1988. godine. On je najstariji trgovac u Gradiški sa 40 godina radnog i 31 godinom penzionerskog staža ali pripravnik u cvećarstvu, šaljivo je zaključio, rekavši da se zbog toga oseća mladim, srećno i zadovoljno.

0