Za Milenu i Zlatka Tatića koji gotovo tri decenije žive u Austriji, zov rodnog kraja jači je od svega. Zlatko je pre odlaska u ovu zemlju živeo u Cigleniku kod Slavonskog Broda. Odatle je, u izbegličkim kolonama 1992. godine, ispred ratnih pokliča i cevi, kada je sve oko njega gorelo i nestajalo, stigao u Austriju. Skrasio se u gradiću Ratenbergu, gde je upoznao sadašnju suprugu Milenu, poreklom iz Donjih Kola na Manjači. U novoj sredini su se snašli, zaposlili, postali uzorni u svojim kolektivima.
Zlatko radi u tvornici tekstila, bez predaha i odmora, redovno i prekovremeno da bi mogao ostvariti svoje davnašnje snove.
-Mnoge planove sam ispunio, stekao porodicu, imam suprugu i kćerke koje razumeju moje težnje. One me podržavaju i u humanitarnim poslovima jer uvek nastojim pomoći ljudima, posebno deci u srbačkom kraju. Odavde su moji roditelji, iz Gornje Lepenice i mi smo odlučili da ovde izgradimo kuću, savijemo još jedno toplo porodično gnezdo – ispričao nam je Zlatko koji godišnji odmor koristi za uređenje okoliša i dovršetak kuće u Srpcu.
Vrelo je, temperatura je premšila 30 stepeni Celzijusa dok majstori iz Gradiške steru asfalt praveći kombinacije sa travnatim i popločanim površinama.
-Ovo su moje slatke patnje i muke. Srbac smatram svojim drugim zavičajem, posle izgubljenog u Cigleniku, gde želim doći, ovde živeti posle penzionisanja. Ovde, među svojima, gde slušam srpske reči, srpski jezik, našu muziku i pesmu, meni je najlepše, tu mi duša peva a srce uzdiše. To se ne može zameniti. Jeste Austrije lepa država ali su moje misli ovde – kazao nam je Zlatko. Njegova supruga Milena takođe je opsednuta nostalgijom. Okružena kćerkama Sonjom i Sandrom koje su rođene u Austriji, pohađaju školu u toj zemlji, poznaju jezik i kulturu Austrije, kaže da im svakodnevno prenosi ljubav prema Banjaluci, Manjači, Lijevče polju, prema svome i Zlatkovom rodnom kraju.
-Ovde mi je lepo, najlepše, sa ovim krajem ništa se nije pomešalo i ne može ga zameniti svo bogatstvo Evrope i sveta. To moje kolege i prijatelji u Austriji ne razumeju niti mogu razumeti ali moje srce tako kuca, moja duša je ovde, ja ovo sanjam – emotivno, sa setom, oćivljavajući zavičajne uspomene ispričala nam je Milena Tatić koja je, među prvima, sa porodicom stigla na godišnji odmor u RS, u Srbac i u svoja Donja Kola.
Tekst i foto: Milan Pilipović
0