NOVA TOPOLA – Za Milicu Ljubičić (53) iz Srednje Jurkovice kod Nove Topole upravljanje traktorom odavno ne predstavlja nikakav problem.
Milica ovom poljoprivrednom mašinom obavlja mnoge poslove na njivi, u šumi, voćnjaku, na seskim putevima… Sve što traktorom rade muškarci, njene komšije u Jurkovici i susednim potkozarskim i lijevčanskim selima, ovoj vrednoj ženi nije strano niti nepoznato.
-Potreba i samoća su me naterali da se prihvatim traktora, da naučim upravljati ovom poljoprivrednom mašinom i radim mnoge poslove. Ništa nije išlo lako jer ženske ruke nemaju snagu kao muške, traktor je grub ali potreba menja pravila i navike – ispričala nam je Milica koja sezonski, po nekoliko meseci godišnje, radi u voćnjacima u Gornjim Podgradcima. Ona ne bira poslove niti sebe štedi zato što je život, objašnjava u kratkoj pauzi među voćkama, nikada nije štedeo.
-Čovek očeliči, nedaće ga ojačaju, učinu otpornim na mnoge probleme. Živim sama, imam sina koji nije sa mnom u istom domaćinstvu nego radi i živi u Gradiški. Povremeno dolazi, kada mu obaveze dopuste. Zato ja ne mogu njega čekati za teže poslove jer nikada nigde ne bih stigla – opisuje Milica Ljubičić okolnosti koje su odredile njen životni put, tegobnu svakodnevicu i obaveze.
-Ne postoje lagani i jednostavni poslovi u poljoprivredi niti na njivi, ponajviše u jesen kada se sabira letina. Sve je teško, oranje, drljanje, setva i žetva, berba, prevoz i istovar kukuruza, bundeva, slame i silaže… Naučila sam i kačiti prikolice, tanjirače, plugove i drugu mehanizaciju. Za sve je potrebno znanje ali i veština. Pre sam morala često zvati, tražiti komšije da mi pomognu postaviti priključke na traktor. Najteže je uštimati kosilicu za seno ali i to sam savladala – pohvalila nam se Milica svojom veštinom u rukovanju traktorom i traktorskim priključcima. Ona je usamljen primer u svome selu, gde ni jedna od njenih komšinica nije se okušala u upravljanju traktorom.
-Uradila sam sve poslove na svome imanju u Jurkovici i došla da zaradim koju marku berući jabuke. Umesto jednog, istovremeno sam zadužena za dva posla, za branje i prevoz jabuka iz voćnjaka do hladnjače. Muškarci beru jabuke a ja traktorom vučem mali voz natovaren sočnim voćem – opisuje ova vredna žena svoje svakodnevne obaveze u podgradačkim voćnjacima. Ona ovde radi od jutra do mraka, spava u voćnjaku zajedno sa ostalim beračima iz daleka i ne odustaje od namere da zaradi za zimnicu, kućne potrepštine, ogrevno drvo…
-Nemam drugih prihoda osim onih koje zaradim ovim žuljevitim rukama. Zato se u njih uzdam i udarnički radim kao što su se nekad nadmetali udarnici na radnim akcijama. Život je težak, ništa nije lako i ja sam to davno shvatila. U selu nema odmora, bolovanja i dugog spavanja. U jesen mora mnogo da se radi i snabdeva za zimu jer kada zaveje sneg, kada vetar zafijuče a hladnoća zavlada, tada se više nigde ne može iz kuće niti više ima gde da se zaradi – opisuje Milica Ljubičić težak život u selu, kojeg je osetila u svim njegovim sferama. Ona priča da pamti i teža vremena, kada su se mnogi poslovi obavljali ručno, žito želo srpom, kukuruz okopavao motikom i plugom i konjskom zapregom a balvani za ogrev rezali ručno. To je veli, bilo teško vreme a kada su se pojavile mašine, seljacima u Potkozarju je uveliko život olakšan. Zato ni upravljanje traktorom, mada to nije ni malo lako niti jednostavno za žene, njoj ne predstavlja teret nego izazov kojem uspešno odoleva.
Leteća Radislavka
Radislavka Todorović (51) je nekrunisana kraljica brzine na motociklu i veštine u upravljanju poljoprivrednom mehanizacijom u Lijevče polju, kod Gradiške. Osim mnogih poslova na farmi, gde Todorovići uzgajaju svinje, a u plastenicima proizvode rasadu povrća, ova vredna žena najviše vremena provodi na traktoru. Ona godinama, zajedno sa suprugom Radom i svekrom Ljubom obrađuje rodne i plodne lijevčanske njive. Neobično je, kažu meštani Mašića, bogatog i velikog sela u plodnoj lijevčanskoj ravnici, što Radislavka upravlja traktorom, a suprug i svekar plugovima idu za njom i za traktorom.
0