LAKTAŠI – Milica i Ilija Todorović iz Jakupovaca kod Laktaša ugostili su tokom vaskršnjih praznika Adilu i Eseda Cazinkića iz Cazina.
Oni su još više obogatili prijateljstvo iskovano pre pola veka u Sloveniji. U glavnom gradu ove države oni su proveli najveći deo radnog veka deleći i dobro i zlo. Todorovići su se 1991. godine vratili u rodno Potkozarje a Cazinkići u Konjodor kod Cazina. Međutim, veze nisu prekinuli ni u najtežim vremenima. Pomagali su jedni druge, hrabrili da izdrže teška ratna vremena a potom nastavili međusobno da se posećuju kao nekada.
-Mi smo u Ljubljani živeli tridesetak godina. Nije bilo dana da se sa Cazinkićima nismo videli, porazgovarali, upitali za zdravlje… Vikendima smo išli na piknik, u prirodu, zajednički savlađivali probleme u novoj sredini – ispričali su nam Milica i Ilija Todorović koji su Vaskrs proslavili zajedno sa prijateljima iz Cazina. Pored bogate trpeze, uz zdravice i veselje odzvanjali su pesma i muzika.
Na harmonikama su svirali Esed i Ilijina kćerka Božana Ubović a pesmu predvodio njihov zajednički prijatelj Hasib Murtić, na daleko čuveni sevdalija iz Velike Kladuše. Svi ostali ukućani i gosti su se trudili da atmosferu učinu što veselijom.
-Ljubav prema harmonici na mene je još u Sloveniji preneo čika Eso a posle sam, dolaskom u Laktaše nastavila da učim, školujem se i potupuno posvetim muzici. Danas sam srećna zbog svega a ovaj susret sa Cazinkićima mi je ulepšao Vaskrs – ispričala nam je Božana Ubović koja sa svojom porodicom, suprugom i dvoje dece živi u Trnu ali ne propušta ovakve prilike u roditeljskoj kući.
Njeno sviranje budi duh Jovice Petkovića i predanost Radijke Živković, pohvalio je Eso Cauinkić uspehe svoje najdraže muzičke učenice.
-Tokom praznika ili porodičnih slavlja uvek smo zajedno, ovde u Laktašima ili u Cazinu. Mi smo se tamo vratili posle penzionisanja u Sloveniji gde smo radili i živeli više od 40 godina. Prijateljstvo sa Todorovićima smatramo najvećom tekovinom našeg dugogodišnjeg rada i života u Ljubljani. Čuvamo je kao dragocenost i prenosimo na svoje potomke – kazali su nam Adila i Esed Cazinkić nakon zajedničkog slikanja kojim su ovekovečili svoje druženje u Jakupovcima.
Prevodioci
Prisećajući se dolaska u Sloveniju i početničkih problema, Ilija i Esed kažu da su jedni drugima bili prevodioci jer drugačije nisu umeli savladati nepoznanice u novoj sredini.
-Ma svako od nas je znao po neku reč na slovenačkom pa smo se tako snalazili. Nostalgiju za zavičajem lečili smo pesmom u kasne sate i tako hrabrili jedni druge da izdržimo što duže – prepričavaju Ilija i Esed svoja sećanja na dolazak u Sloveniju i život u toj sredini.
Milan Pilipović
0