Najviše njiva u gradiškom Potkozarju obrađuju starci i invalidi, tvrde u više poljoprivrednih udruženja u ovom delu RS.

To je posledica nezavidnog položaja ove delatnosti, migracije omladine u gradove i pustošenja sela. Poseban problem su, kažu ratari, mere Vlade RS koje nisu dovoljo stimulativne za proizvođače hrane.

Ilija Dakić, ratni vojni invalid iz Donje Jurkovice koji tri puta sedmično ide na dijalizu u Gradišku, ore traktorom koristeći samo jednu nogu. Druga je gotovo mesec dana u gipsu. Dakić je traktor prilagodio svome zdravstvenom problemu jer osim njega. On nema nikoga drugoga u domaćinstvu ko bi ga zamenio na njivi.

-Nužda pravila menja. Polomio sam nogu prilikom ulaska u sanitetsko vozilo, ispred Bolnice u Gradiški. U gipsu sam od gležnja do pojasa, krećem se pomoću štaka ali ne mogu mirovati – kazao je Dakić reporteru „EuroBlica“ kojeg je pozvao ukazujući na svoj slučaj i problem poljoprivrede. Kaže da je proletna setva u punom jeku koju ne sme propustiti zato što školuje decu i brine o drugim potrebama u domaćinstvu.

-Ako ne uzorem, nemam šta ni požnjeti. Supruga i ja imamo pune obore stoke. Planirano da i ove godine posejemo dovoljno žita i povrća, kao i prethodnih godina. Zato sam tokom dijalize osmislio pomagala, dogradio ih na traktor da bih mogao orati i raditi druge poslove – ispričao nam je Ilija Dakić pokazujući svojim primerom veliku volju da pobedi nedaće koje su ga snašle ali i loš položaj poljoprivrede u ovom delu Potkozarja.

U Opštini Gradiška ističu da teška socijalna situacija u urbanim sredinama, posebno nedostatak posla i gašenje preduzeća, može preokrenuti nezavidnu poziciju sela u korist poljoprivrede.

Povratnici iz gradova se u Lijevču opredeljuju za ratarstvo i stočarstvo a u Potkozarju gaje voće na parcelama koje su do skora bile napuštene. Ljubimko Čakalj, načelnik opštinskog Odelenja za privredu i poljorivredu ne osporava da je starosna granica nosilaca seoskih gazdinstava preamšila neverovatnih 70 godina ali realnost pokazuje nešto drugačiju sliku.

-Starci se nerado odriču nekretnina u korist potomaka koji se bave poljoprivredom. Po automatizmu oni postaju nosioci gazdinstva a mi dobijamo porazne podatke o starosnoj dobi – smatra Čakalj ne osporavajući da su potkozarska sela opustela a hiljade hektara nem ako da obrađuje ili to čine starci i invalidi.

 Brazda kao poslednja nada

U organizacijama koje okupljaju invalide rata i rada u Gradiški kažu da primer Ilije Dakića nije usamljen. –Invalidi su prinuđeni da rade teške psolove kojima još više narušavaju zdravlje jer drugoga izbora nemaju. To je slika i prilika našega društva – kazao je Radislav Šljivar, ratni vojni invalid.

0