GRADIŠKA – Ulice i trgove u Moskvi, gde živi i radi više od trideset godina, Emir Lović iz Liskovca kod Gradiške, svake jeseni menja za makadamske ceste i njive u Lijevče polju i Potkozarju.

Ovaj nostalgičar koji više od svega voli konje i zaprege, zavičajnim puteljcima traga za davno prohujalim detinjstvom, prijateljima iz mladosti, kuje nova poznanstva i pripoveda o životu po belom svetu.

-Svaki dan mi je lep, bez obzira da li je sunčan, oblačan, hladan ili topao. Radujem se ovde svakom izlasku Sunca i jutru a noći nigde nisu zanosnije nego u mome zavičaju – uveren je Emir Lović koji je svoju kobilu Dorku zaustavio iz gola FK “Dubrave”, gde zajedno sa Hilmijom Medićem i Smajilom Cimirotićem, svake nedelje posmatra sportska nadmetanja.

-Penziju sam zaradio u Kopenhagenu, u Danskoj. Tamo povremeno odlazim ali se uvek informišem o ishodima utakmica FK “Dubrave” – priča Hilmija Medić, najčešći Emirov saputnik u zaprežnim kolima.

-Putujemo po sedmičnim rasporedu. Svakog dana naše odredište je neko drugo selo u Lijevče polju i Potkozarju. Bili smo nedavno u Grbavcima, Turjaku, Rogoljima pa onda u Mašićima i Vilusima. Kada je lepo vreme, prebacimo se u srbački kraj. Sva sela, vašare, zborove, utakmice i druge opštenarodne skupove posetili smo ove godine – pripovedaju Emir i Hilmija. Smail Cimirotić iz Dubrava kaže da zbog obaveza ne može na put sa ovim dvojcem ali ih podržava u tome.

-Moja supruga Olga Vladimirova, sinovi Smajo i Alen me često zovu, brinu za mene kao i ja za njih. Olga je u Moskvi a sinovi rade po svetu. Poručio sam da ne brinu jer meni ovde ne može biti loše – uveren je Emir Lović, građevinski radnik koji se napokon prizemljio sa visokih skela i moskovskih nebodera. Sada iza gola, dok kobila Dorka lagano pase i po malo pomera zaprežna kola prema korner-zastavici, prebira po uspomenama.

-Verujte mi, draža su mi ova moja kola sa lotrama i šarugama, konjče koje mi se raduje kao das am mu rod najrođeniji, nego sva svetska avijacija kojom sa putovao. Pre povratka u Moskvu, pokloniću je nekome ko će je maziti i paziti – priča Lović, uz mezu i rakiju, uveravajući društvo na kolima da mu je srce veliko kao pun mesec.

Kobila za sreću

Siniša Mrkobrada, golman mesnog fudbalskog kluba koji, među ekipama iz gradiškog kraja, ima najviše navijača na svim svetskim meridijanima, uveren je da mu ovi nesvakidašnji navijači donose sreću. – Oni su mnogo utakmica bili iza moga gola na livadi. Kada su negde otišli, počeli smo gubiti utakmice – kazao je Mrkobrada.

Dobrodošlica

Emir i Hilmija pričaju da su svuda lepo dočekani. – Narod u našim selima nam iznosi kafu i rakiju, srdačno dočekuje i ispraća. Zastajemo ispred prodavnica i kafana, častimo pićem sebe i druge a kobilu prvoklasnom travom i senom – priča ovaj dvojac opčinjen zavičajem.

Milan Pilipović

0