Kozarska Dubica – Raštimane i oštećene harmonike, kada od njih mnog dignu ruke, dobijaju novi sjaj i lepotu zvuka u radionici Zorana Kondića u selu Jošik kod Kozarske Dubice.

Ovaj majstor koji harmonikama utiskuje dušu, zavoleo je magične instrumente još u detinjstvu. Naučio je svirati dok je bio đak u osnovnoj školi a potom, vođen neodoljivim melodijama, krenuo u osvajanje muzičkog sveta. Svirao je sve, kaže, od Baha do sevdaha.

-Nastupao sam u kafanama, na vašarima, narodnim zborovima i svakojakim slavljima a predavao sam i muzičko vaspitanje u školama. Tako sam upoznao mnogo ljudi a i oni mene – priča Zoran pokazujući albume fotografija svog višedecenijskog muzičkog puta na pozornicama bivše Jugoslavije. Okružen harmonikama, kaže da je sasvim slučajno, iz znatiželje počeo popravljati ove instrumente.

-Prvo sam razmontirao svoju harmoniku jer je počela da škripi i cvili, ne svira po mojoj želji i meri publike. Razmišljao sam, probaću pa ako ne uspem nije ni važno jer mi je svakako donela novca za nekoliko novih harmonika – priseća se ovaj majstor za harmonike svoga prvog izazova. Tada je shvatio da su njegovi prsti zlatni i za popravku harmonika. Tome je, vremenom davao sve veću prednost a glas o Zoranovim serviserskim veštinama brzo se širio. Na njegovim policama i radnom stolu sada su harmonike iz Amerike, Danske, Švedske, Nemačke, Austrije, Hrvatske i drugih država. Među njima je i harmonika od stotinu leta koju je kupio za sebe i ljubomorno je čuva.

-Muzičari mi donose tonski raštimane ili harmionike sa mehaničkim kvarovima. Ništa mi se ne može oteti, to je sigurno. Samo je razlika u vremenu jer za neke popravke potrebno je dan ili dva a za neke i po više meseci. Ponekad se mora ručno napraviti po neki deo a to je veoma komplikovano i odgovorno – pojašnjava ovaj majstor svakodnevicu iz svoje radionice. Zoranove priče uglavnom su o harmonikama, muzici i muzičarima a to već prate mnoge anegdote.

-Bračni par mi doneo harmoniku na popravku. Muž priča šta i kako bi trebalo da se uradi i podesi pokazujući zavidno muzičko znanje a žena drema u vozilu pored ceste, neće da izađe. Posle desetak dana, došli su po harmoniku. Zamolio sam gospodina da zasvira ali se on počeo nećkati. Pozvao je ženu za koju sam verovao da se u to ne razume ali kada je zasvirala, svi smo ostali zatečeni njenim umećem. Njen muže je ipak bio samo u ulozi vozača – ispričao je Zoran jednu od dogodovština iz svoje radionice.

Milan Pilipović

0